ПΔ ОРФЕЈ

Велики крш целим гребеном

Планинарско друштво ОРФЕЈ је 16.04.2022 организовало пролазак целим гребеном Великог Крша

- Велики крш се налази северно од Бора. Припада Јужним Карпатима. Планина је алпског типа. Када се посматра са стране има читав низ назубљених врхова. Слична по конфигурацији је Гребен планина на граници Србије и Бугарске. Јован Цвијић је пењао више пута Велики крш и рекао да се одатле пружа највеличанственији поглед у источној Србији. Стаза је једна од најлепших и најатрактивнијих у Србији, али је и захтевна. Велики крш по геолозима спада у најстарије планине на свету, старости неких 277 милиона година и то је био по њима гребен праисторијског мора које се тада налазило на том простору. Метеоролошки услови у зони овог масива су посебно непредвиљиви и могу се за тили час прокенити услед специфичне конфигурације планина у том делу Србије.

- Водичи из ПД ОРФЕЈ, Петар Цветковић и Александар Цветковић два пута су ишли да проуче, прочисте и прокрче стазу да би се оспособила у потпуности. Сада планинари могу неометано да пролазе целим гребеном.
- Искључиво сопствена новчана и материјална средства (гориво, путарине, куповима опреме за сечење, лични превоз, узимање више слободних дана...) су уложена у испитивање и чишћење стаза и нико није помогао у том истраживању са стране. Заправо овај пројекат је одрађен уз много љубави, рада и жеље да се оспособи цео гребен Великог крша, што је на крају и завршено успешно.
- Први пут је интензивно крчен терен око 4 сата, други пут око 7 сати уз напомену да је сем крчења било и проучавање стазе и то први пут у трајању од 15 сати, други пут око 18 сати. Сва срећа да је била јака месечина приликом другог истраживања и да се видео гребен одлично, јер смо испитивање најтежег дела стазе завршили иза поноћи.
- Приликом проучавања пробијено је неколико алтернативних праваца где би планинари могли да се спусте или попну на гребен, а такође је прођено и неким деоницама које нису препоручљиве ни за кога.
- Након истраживања Великог крша, ПД ОРФЕЈ је крајем априла 2022 провео више од 40 планинара целим гребеном и то је најмасовнији организовани прелазак икада до тог тренутка. На стази је било више водича.
- Након свог тог искуства што укључује проучавање, чишћење и крчење стаза, као и организовано вођење групе изведени су следећи закључци који су јако важни:
01. Обавезно да се крене јако рано, најбоље око 7 ујутру на стазу, најкасније до 8 ујутру.
02. Пракса показује да ако се оформи група психофизички спремнијих планинара, да се стаза може проћи у трајању од 10 до 11 сати у просеку. Ако је баш брза група и која не прави дуже паузе могло би и за 8 до 9 сати да се прође гребеном. Наша група је кренула на стазу око 07:30, а први планинари су је завршили нешто после 17 часова, последњи нешто после 18 часова. Уз напомену да је на средини гребена прављена једна дужа пауза у трајању више од једног сата, као и неколико краћих успутних паузи. Састав учесника је био по годиштима разнолик, најстарији је 1949 годиште. Значи са 73 године је учесник прошао целом стазом и то за неких 11 сати. Он је добио посебну похвалу од стране водича, као и аплауз од свих присутних учесника. Ова чињеница говори о томе да није пресудно да се прави елиминација планинара на основу годишта, већ на основу психофизичке припремљености, а тај планинар је у одличној кондицији.
03. Ако се много слика успут и праве се паузе на више места, а толико много има фантастичних видиковаца, у просеку таква група би пролазила гребен за 13 до 15 сати. Тако да се у принципу не препоручује да се прави више дужих паузи и да се много слика на сваком видиковцу, јер постоји опасност да падне мрак и да се после траже планинари по гребену.
04. Препорука за свакога ко планира да прође целим гребеном, најбољи смер кретања је да се крене од превоја Цепе, врло брзо се стиже до највишег врха и после се наставља целим гребеном до превоја Врац (или Врата други назив). Стаза од превоја Цепе која иде до највишег врха Велики Крш 1148мнв, као и два километра након тог врха је лако проходна. Ту ће планинари брзо да се крећу.
05. Средишњи део Великог крша је проблематичан, јер ту постоји неколико деоница где се иде преко стена, а са десне стране су стрме литице. То су опасне деонице и ако је икако могуће било би одлично да се поставе сајле на тим местима.
06. Најбоље савет је где год може да се иде улево од тих опаснијих деоница. Може се проћи и директно преко стена, али није препоручљиво за већину планинара да се тачно тим сегментима иде. Боље је да се мало сиђе лево са гребена и прочишћена је стаза на свим тим деоницама, него да се иде директно преко стена. Крчене су стазе и на самом гребену, а такође на више места је крчено и непосредно испод гребена.
07. Прво скретање улево се дешава на неких 200м од врха који је обележен на мапама котом 1068мнв. Након тога на више места је крчена стаза нешто улево од гребена. Тако да ко води групе, нек обрати пажњу ако негде има опаснијих деоница, да ипак планинаре спроведе нешто улево у односу на гребен. Лакше и брже се пролази.
08. На неких 250м од неименованог врха 1093мнв опет је савет да се иде улево у односу на гребен који води директно ка том врху. Постоји сипар испод врха 1093мнв. Тачно преко тог сипара иде та знатно лакша стаза. Водичи из ПД ОРФЕЈ су пробили преко сипара стазу, а између сипара је не тако густо дрвеће и шибље које је исто чишћено. Једино што не постоје нигде обележја, али на многим местима се види где су сечене гране, као и трње. Заправо тај врх на 1093мнв се може у потпуности са леве стране заобићи, при чему на неколико места где се пролази сипаром, стаза наставља после уз неке мање стене навише. Сам врх је најбоље пењати са северне стране, када се заобиђе (наравно ко жели и ако се процени да ће остати довољно слободног времена, то све у зависности од брзине кретања групе). Сипар је такође припремљен за пролазак планинара и препознаје се где је утабана стаза која иде преко њега. Мора да се размишља где се креће. Не треба сувише ниско да се спушта група планинара на местима где је сипар, него некако да се гађа по истој изохипси да иде група. Виде се и места где је сечено грање на тим стеновитим деоницама изнад сипара. Чим се прође тај врх 1093мнв, након тога иде лакши део гребеном и све је прочишћено до краја и лако проходно.
09. Између врхова 1093мнв и Стрелник 1086мнв, негде на средини тог растојања, али ближе Стрелнику, лако је препознатљив тај сегмент, налази се превој и мања ливада за одмор. На том месту постоји скретање удесно и може се уз једну козју стазу (стрмија је и очигледно су некада пастири често пролазили том стазом) спустити и стићи до лепе букове шуме и после се излази на лако проходан колски пут који води на асфалт, пут који повезује превој Целе са превојем Врац. За случај да део групе из више разлога не може да прође целим гребеном, то је најбоља препорука да се та група спусти том стазом удесно. Прочишћена је добро цела та козја стаза од стране ПД ОРФЕЈ.
10. Иза врха Стрелник 1086мнв, на неких 700м постоји исто једна стаза која иде улево у односу на гребен, далеко је лакше њоме ићи него директно по гребену.
11. На отприлике 200м пре врха Врата 846мнв постоји стара стаза која је некада чишћена и она иде улево и спушта се гребеном на колски пут који после лагано избија на превој Врац (Врата). То је прва лакша стаза којом се могу планинари спустити са гребена и не морају да прелазе цео гребен до краја.
12. ПД ОРФЕЈ је прочистио и направио нову стазу која иде и преко врха Врата 846мнв и у наредних отприлике 600м се може наставити гребеном и тек онда има скретање улево ка колском путу. И тај сегмент од 550м што се спушта од гребена ка колском путу је комплетно очишћен и лако проходан.

Технички подаци о стази:

- Мерена је стаза са више уређаја, негде показује 15км са 1250м кумулативне висинске разлике, негде 16км са 1350м висинске разлике. Све је мерено Гармин уређајима.

Шта посетити у близини:
1. Лазарев кањон
2. Малиник
3. Борско језеро
4. Дели Јован

Напомене:
- Најбољи периоди за прелазак Великог Крша су од средине априла до краја маја и од краја септембра до почетка новембра, јер су тад и повољнији временски услови, нити превише топло, нити сувише хладно. Зимски период није препоручљив, јер има леда на стенама, снега, има на неким местима и пукотина између стена (снег то прекрије) тако да је стаза далеко опаснија и клизавија. Такође у летњем периоду када су велике врућине, било је случајева да су поједини људи дехидрирали иако су носили по 4 и више литара воде. Упеку стене и постаје у неким данима јако отежано кретање у врелим условима. Ако су кишовити дани, стене су јако влажне на неким местима, боље је из безбедносних разлога вратити групу. Ипак је велики ризик да се било ко оклизне, а стена има на стотине, притом нема сајли или било чега другог да се планинари придржавају на клизавом терену.
- Половина стазе није обележена. Негде се могу видети стара обележја и на неким местима обележја показују смерове кретања преко оштрих стена и где су опасне литице. Најбоље је заобилазити на неколико места та стара обележја и бирати алтернативне правце кретања где је далеко безбедније, обично улево у односу на те маркације и нешто ниже.
- Потребно је да се издвоје средства да ли од стране локалног планинарског друштва или из Бора да се на неколико места стаза обезбеди сајлама или на неки други начин да би планинари безбедно пролазили тим деоницама.
- Постоје извесне геомагнетне аномалије на Великом Кршу, тако да на неким деловима стазе није најпрецизније мерење и са најбољим уређајима за мерење.
- Ако иде већа група, мора више водича да обезбеђује планинаре.
- Сви планинари морају бити психофизички добро припремљени. Чак је битнији тај психички фактор. Неколико планинара након завршетка стазе је признало да иако имају одличну кондицију, како је одмицала стаза гребеном и прелазили су преко више врхова, у једном тренутку психички им је тешко падало да након што помисле за одређени врх да је и последњи у низу на гребену и да ће ту да крену да силазе са гребена, да како га прођу виде да се отвара још неколико врхова и да стаза иде километрима даље гребеном.
- Обавезно се носе батеријске лампе и знатно више воде.
- На стази нема извора воде, сем ако се не креће из Царевог села, где непосредно изнад села постоји један извор. Није најбоља препорука да се креће из Царевог села, јер би се гребенска стаза продужила још више и добија се и већа висинска разлика и дуже би се пролазило гребеном. - Скоро све време на стази постоје видиковци са којих се види много планина у Србији. Бугарској и Румунији. Ако је велика видљивост, могу се видети Карпати у Румунији одлично.
- Иностране рударске компаније се све више приближавају гребену Великог крша, и ушле су у ту зону. На више места са гребена се могу видети огромни копови, а такође један нови се проширује, а налази се западно у односу на Велики крш, а северно у односу на село Кривељ. Видљиво је да се шире те огромне рупе и постепено стижу до подножја гребена. Заправо у скорије време је започет процес откривања тих нових рударских копова који улазе у простор планине Велики крш. Ако се настави тај процес проширења капацитета рудника за коју годину ће бити срављен и цео гребен што би била права штета.

Смештај:
- Најближи смештај је планинарски дом Стол. До дома се иде првих неколико километара нешто стрмијим успоном и квалитетнијим асфалтом, после креће утабана колска стаза. Лако пролазе мања возила и аутобуси од 30-так места. За веће аутобусе је потребно водити рачуна којих су димензија и какве су им маневарске способности, јер има неколико оштријих кривина. Наравно ако су услови на терену да је било много кише и снега, лако је могуће да је јако клизав и асфалт, као и колски пут и боље је паркирати возило на превоју Цепе и наредних неколико километара да се испешачи до дома.

Како стићи:
1. Најбољи правац је аутопут Београд – Параћин, искључење на магистрални пут ка Зајечару, скреће се лево ка Бору, пролази се кроз Бор и иде се кроз село Кривељ и даље ка селу Царево Село, превојима Цепе и Врац (Врата) одакле и најчешће крећу све стазе.
2. Постоји и краћи пут ако се креће из Београда. Пролази се поред Пожаревца, даље преко Петровца на Млави, Крепољина, Жагубице и Јасикова се стиже до превоја Врац и Цепе. Пут од Жагубице до превоја Врац има много кривина и није у најбољем стању. Свуда је асфалт, али има и рупа.
3. Трећи прилаз је преко Кучева, Мајданпека и Јасикова. И тај пут има много кривина и исто није у најбољем стању.