ПΔ ОРФЕЈ

Пет планина у околини Власине и Босилеграда, Крвави камен, Варденик, Бесна Кобила, Валози, Глошка планина

Планинарско друштво ОРФЕЈ је од 23.07.2021 до 25.07.2021 организовало успон на пет планина у околини Власинског језера и Босилеграда и то су редом:
01. Крвави камен (по неким ауторима тај сегмент припада масиву Милевске планине),
02. Варденик,
03. Бесна кобила,
04. Валози,
05. Глошка.

Планинарска акција је била са ноћењима у шаторима и битно је да се промовише и такав вид планинарења, јер је неправедно запостављен. Овакав тип акција се не препоручује за велики број људи из више разлога, први је што велики аутобус не може да приђе до одређених места одакле крећу стазе, други је да су стазе захтевније и теже, трећи разлог је организационе природе, јер је потребна и подршка додатног теренског возила које би пребацивало за потребе планинара храну, воду и опрему на места где ће се постављати шатори. На неким стазама нема извора воде.

23.07.2021. Крвави камен:

Опис стазе:
- Стаза пролази поред манастира Паља, посвећен Ваведењу пресвете Богородице. Од љубазног оца Прохора (који једини тамо живи) сазнали смо да је манастир по неким истраживањима чак из другог века наше ере и у том смислу представља најстарији хришћански манастир у Европи. Иначе пронађен је натпис у манастиру који датира чак из 818г. И да није најстарији у Европи што би морало научно да се докаже на основу археолошких истраживања или неких писаних докумената, дефинитивно спада у најстарије на простору Балкана. Специфичност манастира је да у њему све до 20-ог века нису смеле да улазе жене (исто као на Светој гори). Напоменуо је да је Свети Сава боравио у овом манастиру пре него што се упокојио у Великом Трнову у Бугарској. У близни се налазе два чудотворна извора, један лечи вид, други лечи стерилитет. Након интересантне беседе наставили смо уз реку Меденицу. Убрзо смо ушли у село Паља, где тренутно само један становник живи, а некад је ту било много људи. Одмах по изласку из села ушли смо у шуму, комбинација букве и брезе.
- По изласку на гребен дочекале су нас боровнице, малине и купине. Премда боровница је сваке годиње све мање, јер локални берачи интензивно скупљају боровнице пре дозвољеног термина за брање и то забрањеним чешљевима (импровизована берачица која личи на густи чешаљ) којима се оштећује биљка и наредне године често не може да рађа. Има на подручју Власине на стотине берача, а ове године само против 20-так је подигнута пријава због неправилног брања и пре дозвољеног термина.
- Након неколико километара пешачења по гребену изашли смо на врх Крвави Камен 1738мнв (на неким картама 1737мнв). У Бугарској се зове Било. На врху је осматрачница и видиковац од 360 степени. Види се огроман број планина, Витоша, Рила, Пирин и друге, као и делови Власинског језера. Предео је живописан, стаза је лепа.
- У повратку одабрали смо јако лепу локацију у близини Власинског језера и ту смо поставили камп и ноћили.

Технички подаци о стази: Дужина стазе: 18.5км, Кумулативни успон: 1050м, Кумулативни спуст: 1050м, Тежина стазе: Средње тешка.

Напомене:
- Гребен Крвавог камена иде уз граничну линију Србије и Бугарске.
- Потребна је најавити се неколико дана пре доласка пограничној полицији.
- Можете се пењати на осматрачницу, јер је она на територији Србије, само обазриво, јер степенице нису у најбољем стању.
- До манастира Паља не може да приђе велики аутобус, пре свега због узаног пута и нема где да се окрене.
- Једини извори воде су поред манастира. Иначе на самој стази са те стране до врха и натраг нема ниједног извора.

Основне информације о Крвавом камену:
- Крвави камен се налази југоисточно у односу на Власинско језеро. По неким ауторима гледајући од севера ка југу, од села Стрезимировци креће Боховска планина, затим Крвави камен, Царичка планина и на крају Милевска која се завршава код Босилеграда. По другим ауторима све четири планине су у склопу масива Милевске планине.
- Гледано као целина ове планине су вододелнице (развођа), односно ту се деле речни токови на два слива, црноморски и егејски. Вода из реке Јерме се одводи до Црног мора, а из Божичке реке иде у Егејско море.
- Изузетно ретко се планинари из Србије пењу на Крвави камен. Један од главних разлога је то што је свака стаза дужа и већа је висинска разлика. Други разлог је што нема обележених стаза, нити путоказа. Такође на неким местима има деоница где има палог дрвећа, трња и других препрека који отежавају кретање.
- Може се пењати Крвави камен из правца манастира Паља, онда од Власине Стојковачке, из Божице, а има и других локација и отприлике по 10 и више километара је потребно у једном правцу до врха. - На Крвавом камену постоји караула Прекопланци, која је изгледа идентична караули на Кошарама где су се водиле значајне битке 1999 године за време НАТО бомбардовања, тако да је су на тој локацији снимали кадрове за документарни филм "Ратне приче са Кошара".

Шта обићи у близини Крвавог камена:
1. Власинско језеро је близу.
2. Преко граничног прелаза Стрезимировци се прелази у Бугарску и тамо се могу обићи планине и посетити локације које су близу града Трн. 3. Манастир Паља о коме је било речи у тексту изнад.

Смештај:
- Најбоље је тражити смештај у околини Власинског језера. Највећа понуда је на локацији Власина Рид.

Како стићи:
- Може из више праваца, ови су препоручљиви:
1. Аутопут Београд – Ниш – Владичин хан и даље магистралним путем Сурдулица – Власина Округлица и кад се стигне на Власинско језеро одатле се наставља путем ка почетним тачкама пешачења, било да је Власина Стојковићева, Паља, Божица или нека друга локација.
2. Ко живи у Пироту или Бабушници, може да иде путем ка Црној трави и да тако стигне до Власинског језера и даље до наведених локација.

24.07.2021. Варденик и Бесна кобила:

Опис стазе:
- Крећемо од села Топли до.
- Око 5км је потребно да се дође до врха Велики Стрешер 1876мнв, то је уједно у највиши врх од свих планина које окружују Власинско језеро. Све до изласка на гребен, већи део стазе води шумским путем, на неким деловима је стрмија стаза.
- Свака планина има неке своје специфичности. На Варденику у летњем периоду, у зони око Великог и Малог Стрешера на већој територији цвета биљка јако лепог изгледа која се зове Врбовица, Кипровина и има више различитих назива. У нашој земљи преовладају цветови ружичасте боје, премда има по свету разних нијанси од светло ружичасте до готово љубичасте. Како процвета Врбовица, тако се највиши делова Варденика издвајају по тој ружичастој боји. То је изузетно леп призор.
- На стази се иде преко великог броја именованих и неименованих врхова:
- Велики Стрешер 1876мнв
- Мали Стрешер 1757мнв.
- Обршина 1734мнв.
- Вршник 1671мнв. - Голема Равница 1 744мнв.
- Просеник, није дата висина на мапама. Приближно 1720мнв.
- Бесна Кобила 1922мнв.

- Стаза од села Топли до и све до Великог Стрешера је обележена, нису свуда лако уочљиви путокази и обележја, али се може у већем делу пратити маршрута. Од Великог Стрешера до Бесне кобиле скоро да нема ниједног обележја и путоказа.
- Са Великог и Малог Стрешера су јако лепи видиковци на Власинско језеро. Виде се и законом заштићена плутајућа острва на језеру: Дуги Дел и Страторија. Оба су у режиму заштите првог степена на подручју Предела изузетних одлика "Власина". - Исто као и на Крвавом камену, скоро све боровнице су већ уништене, берачи једно месец дана пре званичног термина за брање крећу да беру незреле боровнице чешљевима, тако да када крене сезона, скоро да нема боровница. Малина и дивљих јагода има у мањим количинама. - На стази ка Бесној Кобили постоји Руски споменик. Подигнут је у знак сећања на Донске и Кубанске козаке који су градили 20-их година прошлог века Руски пут. Њих око 5000 под надзором руског генерала Логвинова.
- Последњи врх у низу на стази је Бесна Кобила, 1922мнв, на неким картама 1923мнв. То је и највиши врх у југоисточном делу Србије На врху се налази више антена и објеката различите намене, тако да је делимично нарушена лепота природног окружења. Најновији објекат који се још увек гради, пројекат од 16 милиона евра, то је велика модерна радарска станица на неких 300м од врха, такође велики рудник је у близини, тако да када се гледа Бесна кобила из даљине, она је испресецана огромним бројем широких колских путева и са тим објектима планина губи на лепоти.
- Ако занемаримо изнад наведене информације, сам поглед са Бесне кобиле је фасцинантан, јер се види огромна територија, посебно ако је огромна видљивост, јако се лепо види Шар планина, Проклетије, Рила, Пирин, Витоша, Осоговске планиние и на десетине других у више земаља из окружења.
- Након препешачене стазе поставили смо шаторе. Имали смо срећу да видимо на ноћном небу огроман пун Црвени Месец.

Технички подаци о стази: Дужина стазе: 21.3км. Кумулативни успон: 1600м, Кумулативни спуст: 1060м, Тежина стазе: Тешка. Важна напомена: Ми смо ноћили у шаторима и наредног дана наставили другим емером. Иначе од врха Бесне Кобиле се може након отприлике 5км стићи до планинарског дома. У том случају стаза ће бити за неколико километара дужа. Јако је важан је одабир планинара, јер стаза није за свакога. Јако је атрактивна, али је и захтевна.

Напомене:
- Да се осврнемо на екологију. Компанија Кока-Kола је власник изворске воде Власинска Роса у селу Топли до и ту је изграђена фабрика за прераду минералне воде. Са већег броја локација на Варденику се усмерава вода ка фабрици. Велики број извора у Србији је власништво страних фирми. У Словенији је 86 посто грађана у јулу 2021 гласало на референдуму да се заштити закон о питкој води и да се не сме мењати постојећи закон који штити воду као национално благо. Луксембург је тренутно на првом месту у Европи ако се посматра процентуално који део територије је заштићен законом у смислу да ти делови имају специјални статус заштите било да се ради о културном или природном наслеђу (што укључује и водне ресурсе). Луксембург има 134 заштићених зона, односно 76 посто територије државе има специјални статус заштите. Словенија је друга у Европи и близу 75 посто је заштићено. Неке земље имају изразито високу еколошку свест.
- Као и Крвави камен и овом стазом се ретко иде, због тежине, дужине, висинске разлике, као и због организационих детаља.
- Препоручује се да се стазом иде у периоду године када је дужи дан.
- Постоје стазе још дуже стазе које крећу директно од Власинског језера, излазе на Варденик и даље гребеном се иду ка Бесној кобили и даље ка планинарском дому. Те стазе су преко 30км, неке и преко 35км.

Основне информације о стази која повезује Варденик и Бесну кобилу:
- Стаза је гребенског типа, једна од најлепших у Србији и већи део је огољен, тако да на гребену скоро све време имате панорамске видиковце на све стране.
- Због висине гребена, огроман број планина се види на све стране.
- Ако се иде тачно преко гребена на стази нема извора воде, али има два нешто даље. Испод врха Просеник, има на неколико стотина метара извор пијаће воде, само што се не зна у сушном периоду да ли пресушује. И има још један извор воде, али он је на отприлике 2км када се крене од Руског споменика утабаним широким макадамом у смеру Босилеграда и са десне стране има јак извор воде који је проточан целе године. Нашли смо још неке изворе воде нешто даље од стазе, али тамо једва да има воде, дуго се чека да се напуни флаша.
- У врелим данима, мора се понети најмање 4 до 5 литара воде, користити капе, онда креме за сунчање, јер на стази скоро да нема хлада. - Стаза није препоручљива за људе који немају кондицију.
- Иде се много пута горе-доле, преко више врхова, неке деонице су стрмије. Стаза није технички захтевна, али јесте кондиционо. Наравно за спортисте и особе у кондицији и та стаза није напорна.

Шта обићи у близини Варденика и Бесне кобиле:
1. Руски споменик.
2. Власинско језеро.
3. Постоје и остаци бункера у близини стазе, јер је ту ишла гранична линија између Србије и Бугарске све до 1919 године. Али о тим локацијама нема информација на интернету.

Смештај:
- Планинарски дом на Бесној кобили и хотели и приватни смештаји на Власинском језеру.

Како стићи:
- Може се кренути стазом или из правца Власинског језера или од Бесне кобиле:
1. Већ је описано како се стиже до Власинског језера, а пре изласка на Власинско језеро из смера Сурдулице, постоји путоказ за село Топли до. Пут до тог дела је делимично разрован на више места, има и дубљих рупа.
2. Ако се креће од Бесне кобиле, иде се аутопутем Београд - Ниш и наставља у смеру Врања. Код Владичиног хана је искључење са аутопута и од села Корбевац се наставља на Бесној Кобили.

25.07.2021. Валози и Глошка планина:

Опис стазе:
- Стазом којом смо ишли кренула је у близни Руског споменика.
- Исто је гребенског типа и већи део стазе је огољен. Једино у мањем делу при спусту од Глошке планине део стазе воде кроз шуму. - Прво смо ишли једним гребена за који су нам локални мештани рекли да је засебна планина и да се зове Мечит. Највиши врх је неименован и износи 1676мнв.
- Успут смо наишли на полудивље коње.
- Наставили смо ка Валозима. За ту планину су неки коментарисали да личи на пределе типичне за Ирску, јер има много травнатих терена. - Са највишег врха Валога, Ишор (негде се обележава Нишор) 1829мнв исто је изузетно леп поглед. - Прешли смо Бели рид 1556мнв.
- Након спуста од Валога стигли смо на превој између те две планине, на Лисински преслап 1407мнв.
- Креће успон на Мечит 1756мнв, највећи врх Глошке планине. У успону је било неколико стрмијих деоница.
- На више места на целој стази се примећују ровови из претходних ратова.
- Једним од гребена смо се спустили у село Горња Лисина.

Технички подаци о стази: Дужина стазе: 20.5км, Кумулативни успон: 1000м, Кумулативни спуст: 1650м, Тежина стазе: Тешка.

Напомене:
- Ниједан извор воде не постоји на стази којом смо ми прошли. Тек у селу Горња Лисина у у околним махалама постоје чесме са водом и понеки извор.
- Ако рачунамо гребен који локалци зову Мечит, онда стаза иде заправо преко три планине, односно Мечит, Валози и Глошка. Више пута иде стаза горе-доле и има стрмијих деоница и при успону и приликом спуста, тако да је та стаза једна од захтевнијих и тежих.
- Понети најмање 4 до 5 литара воде ако је врео дан, носите капе и креме за заштитним фактором.

Основне информације о Валозима и Глошкој планини:
- Валози и Глошка планина су на територији општине Босилеград, односно северозападно су у односу на Босилеград. Изузетно се ретко обилазе обе планине. Потенцијал постоји да се направи бар 5-6 нових стаза којима се може прићи врховима.

Шта обићи у близини Валога и Глошке планине:
1. У селу Плоче постоји црква Свете Тројице, још увек је у изградњи.
2. У селу Извор у близни Босилеграда још једна црвка истоименог назива.

Смештај:
- У плану је да општина Босилеград добије простор за планинарски дом, који ће бити уређен и доступан планинарима. Тада ће оживети и планинарење у том крају.

Како стићи:
- Може из више праваца, ови су препоручљиви:
1. Може се стићи до Руског споменика истим асфалтним путем који иде од села Корбевац на Бесну кобилу, с тиме што се у једном тренутку асфалтни пут завршава, а наставља широки колски пут и неких 8-9км се иде њиме до Руског споменика. Није тај пут у најбољем стању и није препоручљив за минубус или аутобус.
2. Преко Власинског језера се наставља ка Босилеграду и пре Босилеграда има скретање лево ка Горњој Лисини.