ПΔ ОРФЕЈ

Влашка планина

Планинарско друштво ОРФЕЈ је 04.05.2021 организовало успон на Влашку планину.

Опис стазе:
- Стаза креће од Кусе Вране (односно то је врана без репа). Пут до села је асфалтиран, узак, али одличног квалитета, скоро је одрађен. Није за велике аутобусе, већ може да прође мањи превоз, укључујући и неки минибус и у центру села да се паркира и окрене.
- Наша група је одабрала потпуно нову стазу која иде ка врху Свети Илија 1264мнв. Не постоји ниједно планинарско обележје на стази у том делу планине. Први део од села иде колским путем, све је лако проходно. У једном тренутку пут скреће лево, а ка врху би требало од те стазе да се крене десно. Постоји једва видљив колски пут и он се у једном тренутку завршава и улази се у лако проходну шуму. Завршни успон у дужини од 1км је поприлично стрм, тако да се не препоручује људима који нису у кондицији.
- Након тог условно стрмијег дела, када се изађе на гребен, погледи су на све стране. Близу врха Свети Илија се налази стеновити део одакле је јако леп поглед.
- Наставили смо ка врху Гариње 1265мнв. Наишли смо близу врха на један стари аутомобил, чувени Фића, неко је успео некако да га попне близуе врха и ту је и остао. Од Гариња до наредног врха Секулица 1363мнв у већем делу стазе нема планинарских обележја, такође битно је напоменути да је неким местима обрасла стаза и није лако проходно и исто постоји неколико стрмијих деоница.
- Од Секулице до врхова Врти бог 1443мнв и непосредно после њега Паница 1442мнв је све далеко лакше и проходније са изузетно много лепих видиковаца.
- Са оба врха се пружа поглед на огроман број планина у Србији и Бугарској, укључујући и Стару планину, Руј, Гребен планину, као и Рилу, Витошу и многе друге. Виде се и планине изнад Власинског језера, попут препознатљивог Варденика, који је пирамидалног облика, а иза њега се у даљини види и Бесна Кобила рецимо. Њих је лако препознати због специфичног облика.
- Некако најатрактивнији део стазе почиње од врха Паница ка врховима Црвена стена 1376мнв, као и Дрен 1324мнв. Могуће је продужити стазу на исток и још неких 500м да се иде даље до наредних стена и литица. Свака стена на том путу од Панице до Дрена и нешто после тог врха је нешто посебно лепо и све је лепши поглед на Гребен планину. Стаза је лагана у том делу, такође постоји изузетно много локација где се могу попети планинари и уживати са тих стена у погледима на околне планина.
- У повратку смо изабрали стазу која се спушта на југ, а спушта се сипаром између Дрена и Црвених стена. Та стаза је некада била добро обележена, али где је сипар, ту скоро да нема маркација. Тај део стазе је заправо и најзахтевнији, јер се мора пажљиво силазити низ сипар и стрмо је. Након неколико стотина метара креће шумски појас, где је већ уређенија стаза. Један крак од те стазе води ка атару села Селиште и тамо постоји чесма 3. луле, док смо се ми определили да кренемо краком који води ка селу Куса врана, где такође постоји извор.
- Стаза је једна од најлепших у Србији, али итекако захтевна.

Технички подаци о стази: Дужина стазе: 15.7км, Кумулативни успон: 1070м, Кумулативни спуст: 1070м, Тежина стазе: Тешка. Уз напомену да је већи део стазе средње тежине, али успон ка врху Свети Илији, као и спуст сипаром, ту постоје деонице са нагибом и од 50 степени, али у кратким деоницама. Због тога је стаза окарактерисана као тежа и није за велике групе. Ако би се мало боље уредила стаза и обезбедила, вероватно би се знатно олакшале и те две теже деонице.

Напомене:
- Стаза се препоручује искуснијим планинарима који су у доброј психофизичкој кондицији и најбоље је да се иде организовано са водичима који знају одлично тај терен, посебно што је у неким деловима стаза обрасла, има и густе шуме и нема маркација бар на 50 посто стазе.
- Обавезно носити дубоке планинарске ципеле због неравног терена. Штите се зглобови.
- Понети батеријске лампе, посебно ако се иде у периоду када је краћи дан, јер се тад враћате по мраку.
- Штапови нису препоручљиви за сипар, јер је боље да руке буду слободне, а на неким местима се крећете и по терену где се користе и руке и ноге.
- Постоје и друге стазе којима се може прићи врховима на Влашкој планини, неке иду опет преко сипара, друге колским путевима, неке крећу директно из кањона реке Јерме, али ниједна не спада у лаке. Те стазе су боље обележене и уређене.

Основне информације о Влашкој планини:
- Налази се на југоистоку Србије и најближа већа места су Димитровград и Бабушница.
- Између Влашке и Гребен планине је прелепи кањон реке Јерме. Река Јерма извире у близини Власинског језера, онда под називом Ерма протиче кроз Бугарску и понову улазу у Србију.
- Постоји пећина звана Ветрена дупка (рупа) која је интересантна. Такође има још пећина, могуће да су неке и неистражене, а виде се и из кањона реке Јерме.
- Добила је назив по селу Власи.
- До 1919 године се налазила у саставу Бугарске, тако да је већинство становништво бугарског порекла.
- За кањон реке Јерме, као и околне планине, Влашку и Гребен, Алеко Константинов, чувени бугарски писац, планинар, публициста, са одушевљенем је узвикнуо: Какво? Швейцария ли? или у слободном преводу: Шта? Јел ово Швајцарска?

Шта обићи у близини Влашке планине:
1. Гребен планина, једна од ретких планина алпског типа у Србији.
2. Руј на самој граници између Србије и Бугарске.
3. Таламбас, исто лепа планина, а за коју већина не зна да постоји.
4. Манастир Поганово, један од најстаријих у том делу Србије. И занимљиво један од ретких који није рушен, вероватно и због тога што је раније био јако недоступан.
5. Манастир Суково.
6. Кањон реке Јерме, који пролази између Влашке и Гребен планине.
7. Кањон Цедилка који се налази у подножју Руј планине.
6. Евентуално комбиновати ту локацију са Старом планином, са одређеним локацијама близу од Пирота.
7. Пећина Ветрена дупка. Може се ући и дубље у ту пећину, али обавезно уз присуство доброг познаваоца пећине и спелеолога.

Смештај:
- У близини кањона нема за сад довољно капацитета где би организовано боравиле веће групе, могућ је смештај у селу Звоначка бања по приватним кућама, скромнија понуда са заједничким купатилима или смештај у објектима Лили хит у Трнским Одоровцима где се нуди ноћење са доручком у далеко бољим условима.

Како стићи:
- Може из два правца.
1. Аутопут Београд – Ниш – Пирот, искључење Пирот исток и после старим путем ка Бугарској, онда иде десно скретање ка Сукову и даље ка кањону реке Јерме.
2. Аутопут Београд – Ниш – искључење код Беле паланке и даље путем ка Бабушнци и преко Звоначке бање се наставља до кањона реке Јерме. Уз важну напомену да је пут од Бабушнице до кањона реке Јерме у појединим деловима у лошијем стању, тако да ће се дуже путовати. Понекад има и одрона. Тако да се тај правац генерално не препоручује.
- Важна напомена ако се стиже у кањон реке Јерме из правца Пирота, имајте у виду да постоји више мањих тунела, који ем што су ниски, ем су уски (рађени давно за потребе рудника у селу Ракита), тамо велики уздигнути аутобус не може проћи. Планирајте неки мањи превоз, евентуално неки нископодни мањи аутобус који би могао проћи. Тунели највероватније нису висине веће од 3м на неким местима.