ПΔ ОРФЕЈ

Успон на Мали и Велики Вукан преко Куделинове тврђаве

Планинарско друштво ОРФЕЈ је 24.01.2021 организовало пролазак кроз Лазарев кањон.

Опис стазе:
- Стаза креће од локације 4. луле. Ту постоји извор пијаће воде. Првих 100м је широки колски пут и наилази се са десне стране на рушевине некадашњег манастира, познатијег под називом Митрополија. Под заштитом је Републике Србије, као споменик културе од великог значаја На локалитету не постоји табла са натписом, нити било каква информација или обележје да се ради о сакралном објекту. Митрополија се састојала од две цркве, Велике и Мале. Даље се не иде колским путем него стаза се одваја улево и после неколико стотина метара креће стрмији успон стеновитим гребеном. Поглед са стазе на стеновити гребен је импресиван.
- Стаза обилује видиковцима, иако врхови Мали и Велики Вукан нису високи, услед одличног географског положаја, са њих, као и целим гребоном се види огроман број планина.
- На самом почетку гребена пружа се поглед на делове Горњачке клисуре и на део стазе где је пре неколико година Планинарски савез Србије званично отворио пењачки смер под називом Via Ferrata Горњак.
- Како се пење гребеном, у правцу запад-југозапад се виде Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Вујан, Буковик и још неке планине. Онда се виде делови Хомољских планина, пре свега Јежевац, иза њега Крилаш, као и делови Јужног Кучаја и Бељанице.
- Отприлике на трећини гребена се налази Куделинова тврђава. Неки делови су добро очувани.
- У 13. веку бугарски племићи Дрман и Куделин су држали велике територије на овим просторима. Они су били браћа и владали су независно од бугарског цара. По Куделину је тврђава добила име.
- Даље како се пење гребеном, од југозапада ка југу, отварају се погледи ка Радочелу, Чемерну, Столовима, Жељину, Копаонику и тако редом. - Ка југоистоку и истоку се виде Бељаница, велики део врхова на Јужном Кучају и Хомољским планинама, онда Дели Јован и Велики Крш у даљини и још многе друге планине.
- Чим се прође стеновитим гребеном, иде се шумовитом стазом која спада по тежини у лакше и лагано се долази до Малог Вукана. На камену постоји обележје Мали Вукан са 752мнв.
- Важна напомена: на војним картама је тај врх означен висином од 732мнв, а друга важна информација је да се на истој мапи врх налази 500м северозападно од места где је обележје на камену. Изузетно је важно ако неко има времена од особа које су задужене за мерење висина и обележавање тачних координата врхова, да оде до те локације и да се утврди шта је тачно од тих података, јер овде је могуће да се ради о грешци тачног положаја од 20м висински и 500м дужински. Није усамљен случај да су и многи врхови погрешно обележени на мапама, на стазама, као и називи појединих планина.
- Од Малог Вукана стаза углавном иде кроз шуму и тек пред Великим Вуканом 825мнв се опет отварају видиковци.
- Са врха се виде и делови Северног Кучаја, онда Тумански Црни врх, још неке планине у Србији, као и у Румунији.
- Ко има времена, може у близини Великог Вукана да пронађе отвор кроз стену, та локација се зове Камин и налази се неколико стотина метара јужно од врха. Кроз тај отвор могу само алпинисти да прођу, јер је по вертикали.
- Од Великог Вукана група је продужила потпуно новом стазом, гребеном који се налази северозападно, онда се у једном тренутку скреће десно и улази у лепу букову шуму. Успут постоји један леп видиковац са одличним погледом на литице Великог и Малог Вукана. Након тога силази се до локације Врошице, прелази се потом поток Решковица и онда широким колским путем се иде ка селу Ждрело.
- У случају да је набујао поток, на више места се формирају лепи мањи водопади и слапови.
- Манастир Решковица се налази близу главног колског пута.
- Који километар пре уласка у село Ждрело, са десне стране постоји мањи извор-гејзир.

Технички подаци о стази: Дужина стазе: 10км, Кумулативни успон: 850м, Кумулативни спуст: 800м, Тежина стазе: Средње тешка - тешка. Напомена: Стаза којом смо ишли се завршила на путу између Манастира Решковица и села Ждрело. Ако се стаза заврши у центру села Ждрело, стаза се продужава за неких 2км.

Инфо:
- Стаза се препоручује искуснијим планинарима који су у доброј психофизичкој кондицији и најбоље је да се иде организовано са водичима који знају одлично тај терен, посебно што нису свуда видљиве маркације, а притом неки делови трасе тек морају да се обележе, не постоје маркације. Иначе цела стаза је у потпуности проходна.
- Најтежи је први део стазе, односно успон који креће после неколико стотина метара од локације 4. луле и све до изласка на Куделинову тврђаву.
- У једном делу је стаза обезбеђена металним сајлама које знатно олакшавају успон.
- Стаза иде близу литице, тако да се не препоручује за људе који се плаше висина и стена.
- Обавезно носити дубоке планинарске ципеле због неравног терена. Штите се зглобови.
- Понети батеријске лампе, посебно ако се иде у периоду када је краћи дан, јер тад се можете враћати по мраку.
- Штапови нису препоручљиви приликом успона, јер је боље да руке буду слободне, на више места се крећете преко стена где се користе и руке и ноге.

Како стићи:
У Горњачку клисуру се може ући из више праваца. Са запада од Петровца на Млави, са југа од Деспотовца, са истока од Жагубице. Ако се долази од Петровца на Млави, почетна тачка поласка, 4. луле, налази се недалеко од уласка у Горњачку клисуру, са леве стране. Након проласка ресторана ″Код Рајка″, одмах иза кривине, на неких 600м је паркинг одакле се креће на стазу.

Занимљивости:
● Врхови Мали и Велики Вукан су у оквиру Хомољских планина, а оне припадају Јужним Карпатима.
● Постоје четири варијанте на основу којих су Хомољске планине добиле назив:
1. Изведено од влашке речи “омуљ“, на латинском “хомо“, односно човек. У Хомољу живе Власи, а њихов језик је сличан романској групи језика.
2. Слична верзија да је наводно од влашке речи уомуље (човече). Постоји верзија се су се људи поздрављали у влашком крају речима поздрав уомуље или поздрав човече.
3. Од речи х’лм на бугарском (између х и л постоји међуглас, зато је постављен знак ’). Та реч је старословенског порекла и означава брдо, узвишење. Сем у бугарском језику, постоји и у руском варијанта холм, истог значења, а могуће да се користи и у другим словенским језицима.
4. У вези са сличним локалним називом сира који се производи вековима у Хомољу. Сир се прави од необраног млека. Четири су врсте хомољског сира, овчији, крављи, козији и мешани. Сиреви су заштићени ознаком географског порекла. Извршена је њихова сертификација.
● Највећи врх Хомољских планина је Оман 962мнв. Неки сматрају да је Штубеј 940мнв, али то није тачна информација.

Шта посетити:
- Манастир Горњак, ту је и ресторан.
- Манастир Решковица.
- Манастир Витовница.
- Манастир Свете Тројице.
- Манастир и испосница Благовештење.
- Село Купиново, познато по квалитетном меду.
- Бања ждрело са терманим базеном.
- Ресторан код Рајка, имају сопствену производњу пастрмки.
- Могу се попети врхови Јежевац, Крилаш, Мали и Велики Суморовац, Кобиља глава, Врата и још многи који су у близини..
.
Смештај:
. - Хотел Млавске терме Ждрело.
- Смештај Симоновић Ждрело.
- Новапарк апартмани у близини Бање Ждрело.
- Смештај Јенић у близини Бање Ждрело.
- Смештај Кошута, Петровац на Млави.
- Царев конак у близини Бање Ждрело.
- Magnolia BY Radovanovic у близини Бање Ждрело.