ПΔ ОРФЕЈ

Лазарев кањон

Планинарско друштво ОРФЕЈ је 22.11.2020 организовало пролазак кроз Лазарев кањон.

Опис стазе:
- Стаза креће од Лазареве пећине широким макадамским путем и после 100м се улази у корито Злотске реке које је у ово доба године прекривено лишћем, а има га и на дрвећу, тако да је кањон необично леп у разнобојним јесењим нијансама.
- Иако је изнад кањона већ било снега, у самом кориту је знатно топлије због специфичне микроклиме. Неки од планинара су пешачили само у мајицама са кратким рукавима. Претпоставка је да има подземних речних токова и сакривених термалних вода које загревају корито реке и стене су биле суве, а то је знатно олакшало пролаз. Нема ни ветра, тако да је све ушушкано. Једино водити рачуна да су обично лишће и маховина влажни и да је ту потребан опрез да неко не проклиза.
- Први део стазе је знатно лакши, ту могу да иду и мање искусни. На влашком се тај део кањона зове Ваља крш. Ваља је у преводу река, а означава и долину.
- После неког времена, али само у случају да има воде у кањону, наилази се на Балта Верђе или у преводу Зелена бара, представља нешто попут великог вира где се скупља вода.
- Након отприлике 2.5км стиже се до локације која се на влашком зове Субјаре, а на српском Чаброви. Чабар је отвор у стени, тако да сам израз говори о томе да ту постоји више отвора кроз стене. То је и један од најактрактивнијих делова у кањону, такође и захтевнији за пролазак.
- После неких 4.5км се стиже до Микуљског крака који иде десно у односу на кањон и њиме се може изаћи на висораван изнад. Тај крак није наиван, има ту стеновитих деоница. У једном делу стазе се налази такозвани оџак кроз стену, процеп који је јако интересантан, али се може и поред њега проћи лакшом стазом. На излазу из тог крака се налази локација Кула, вертикална стена карактеристичног облика. После се наилази на колски пут који води до Лазареве пећине и села Злот.
- Наша група наставља даље.
- На 5-ом километру са леве стране креће Ковејски крак. Он је лакши за успон у односу на Микуљски. Дужински неких 300м је потребно савладити нешто стрмијег успона и после се излази на равнији терен.
- Након тог условно јачег успона, са леве стране се могу видети литице кањона, као и пећина која је усечена у тим стенама. Пећина се на влашком зове Народа пешћира, а у преводу Луда пећина. Народа се акцентује другачије на влашком и акценат је на слову о. Та реч нема никакве везе за значењем речи народ на српском.
- Одмах након пећине стаза иде сипаром неких 200м и тај део се на влашком зове Врсатура ал Народа, у преводу сипар код луде пећине.
- Део стазе након сипара и све до излаза из Ковејског крака на висораван изнад, зове се на влашком Поломе.
- Након изласка из кањона стиже се на ливаду. Лево се излази на имање породице Мустецић, односно на висораван Ковеј, а ако се настави право од те ливаде, колски пут води у село Злот. На висоравни је уређена пешачка стаза којом се излази на више лепих видиковаца са којих је фасцинантан поглед на кањон. Домаћинство Мустецић по договору може да организује ручак који се спрема на начин њихових предака. Нуде се јако укусни влашки специјалитети, при чему треба напоменути још једну важну информацију да је комплетна храна домаћег порекла, што је већ реткост да је све тако квалитетно и здраво.
- Видео запис планинарске акције можете погледати на овој адреси: Кликни овде

Технички подаци о стази: Дужина стазе: 15км, Кумулативни успон: 800м, Кумулативни спуст: 800м, Тежина стазе: Тешка.

Напомене:
- Стаза се препоручује искуснијим планинарима који су у доброј психофизичкој кондицији и најбоље је да се иде организовано са водичима који знају одлично тај терен.
- Обавезно носити дубоке планинарске ципеле због неравног терена. Штите се зглобови.
- Понети батеријске лампе, посебно ако се иде у периоду када је краћи дан, јер се тад враћате по мраку.
- Штапови нису препоручљиви за кањон, јер је боље да руке буду слободне, на више места се крећете преко стена где се користе и руке и ноге.
- У већем делу кањона нема сигнала за мобилне уређаје, односно телефонске мреже су недоступне.
- Проверите стање у кањону пре него што идете, јер се понекад деси да надође огромна количина воде, рецимо 1996 је била велика поплава.
- Ма колико чудно звучало, иако се иде коритом реке, многи су залутали у кањону и кренули да излазе погрешним путем и касно у ноћ су тек нашли пут да се врате. Такође некима тешко пада кретање кроз кањон. Чак ни навигације не раде добро и уместо поприлично праве линије, навигација црта стазу као да је сеизмограф очитавао земљотрес, што то не одговара реалном приказу стазе. Зато често многи уређаји који снимају стазу, учитају у кањону бар два пута већу километражу него што је реална, јер неправилно учитавају координате тренутног положаја.
- Гледајте да имате и додатну планинарску опрему, шлем, ужад, карабинере, чак и појасеве и разну другу опрему за пењање, посебно ако планирате да изађете из кањона кроз захтевније усеке и краке које иду на висоравни са обе стране Лазаревог кањона.

Основне информације о кањону:
- Налази се на истоку Србије и најближе место је Злот.
- Припада масиву Јужног Кучаја.
- Од 2000-те се води под називом Споменик природе "Лазарев кањон".
- Надморска висина од 275мнв до 1158мнв.
- Површина 1755 хектара.
- Дужина 9км, уједно најдубљи и најдужи кањон у источној Србији.
- Дубина иде на неким местима од 350 до 500м.
- Преко 720 биљних врста и познат по ретком станишту Кримског бора.
- Од животињског света има рисова, јазаваца, шакала, срна, јелена, дивокоза, видра, вукова,...
- Значајно орнитолошко подручје у Европи.
- До сад забележено више од 222 пећине и јама. Најпознатије су Лазарева и Верњикица, онда Хајдучка, Мандина, Водена и тако редом. Лазарева је уједно и најдужа пећина у Србији, истражено је више од 10.000м канала и још се не зна колико је дугачка. 900м је уређено за посетиоце.
- У кањону на неколико места има природних камених мостова, односно природно су формирани пролази (отвори) кроз стене.

Шта обићи у близини ове стазе:
1. Планина Малиник и врхови Мали Малиник 1019мнв и Велики Малини 1058мнв.
2. Планина Црни врх, са истоименим називом врха висине 1043м.
2. Лазаревна пећина, улаз се плаћа. Раније је могла да се посети и пећина Верњикица, али је пре више година украдено комплетно осветљење и сви каблови за напајање пећине, тако да она одавно не ради. Штета, јер је та пећина могуће и лепша од Лазареве.
3. Ако се крене од Лазареве пећине бетонском уређеном стазом, одмах десно изнад кањона, наилази се на два видиковца, означени су као Видиковац 1 и Видиковац 2. Са њих је леп поглед на кањон.
5. Брестовачка бања је удаљена на неких 14км.
6. Борско језеро се исто може обићи, није далеко.
7. Боговинска пећина је исто релативно близу, налази се на територији општине Бољевац.

Смештај:
- У близини кањона нема за сад довољно капацитета где би организовано боравиле веће групе и нису довољно уређени. Постоји планинарски дом у месту Бељевине, то је близу Злота. Раније је имао капацитет од 40 места, али по информацијама, 24 је расположих кревета, 10 душека за спавање распоређених на поду, а осталих 6 носе подлошке и спавају на поду. То је све што се нуди у близини Лазаревог кањона. У плану је да се у ресторану Злот, који је одмах поред Лазареве пећине направи смештајни капацитет за 30 до 40 људи, али то још увек није реализовано.

Фотографије са видиковаца су направљене у летњем периоду.