ПΔ ОРФЕЈ

Руј целим гребеном

Планинарска акција на Рују је изведена 23.06.2018.

- Планина изузетне лепоте. Изабрана је гребенска стаза, потпуно другачија од других којима се тамо иде. Описаћемо једну од захтевнијих стаза која нуди јако много садржаја. Почетна тачка је Звоначка бања. Позната је од давнина. Још стари Римљани су знали за лековита својства термалне воде. На изворишту је 28 степени. Сада је бања потпуно запуштена, скоро да нема становника, а хотел који је раније био модеран, у потпуности је руиниран. Услед немара угрожена је медитеранска биљка Венерина влас, врста папрати. У Србији једино расте у Звоначкој бањи и на месту где се слива термална вода на локацији Венерина падина. Без топлоте коју добија стално од термалне воде, одавно би и та биљка нестала. Јако близу од Звоначке бање се улази у шумску стазу и стиже се брзо до кањона Цедилка кроз који тече река Блаташница (или Звоначка река). По димензијама могуће и један од најмањих кањона и спада у најужи у Србији, најмање растојање између стена је само 1.5м. Кањон је добио име управо због тога што се стиче утисак да се просто цеди вода између блиских литица. 20-тих година прошлог века за потребе рудника каменог угља у селу Ракита израђена је пруга уског колосека и пролазила је кроз кањон Цедилке и кањон реке Јерме. Захваљујући тој прузи, пробијен је пут кроз оба кањона. Кроз два мања тунела излази се са друге стране Цедилке. Цео пролазак кроз кањон је јако живописан. У близини кањона је извор воде Слоново дупе. С тиме што је тај извор зарастао и у последње време може и да пресуши.
- На неколико километара од кањона Цедилке налази се Ветренско (или Звоначко) језеро, дужине 180м, ширине 50м, вретенастог облика. Настало је природним путем 1972. године каде се брдо Сурланица одломило и направило природну брану на Ветренској реци.
- Након тога следи успон на врх Асеново кале 1033мнв. Раније је ту било станиште сурих орлова, али њих одавно нема на тој локацији. Пребацили су се низводно низ реку Јерму и по најновијим информацијама само два пара Сурих орлова има на простору Влашке и Гребен планине. Постоји мурал посвећен Суром орлу у селу Власи на једној од кућа. Асеново кале се налази на врху стеновитих литица. Име врха је по тврђави коју је изградио бугарски цар Асен II. Као и Звоначка бања, тако је и тврђава уништена у скорије време. Наиме трагачи су дигли у ваздух делове тврђаве 90-х година прошлог века у нади да ће пронаћио сакривено благо. И данас се могу видети остаци тврђаве и близу врха је подигнут велики крст. Стаза која води до врха иде уским каменитим путем. Панорама је јако лепа.
- Даље стаза наставља преко врха Сосна 1208мнв и излази се убрзо након тога на Сип 1240мнв. Ту је и погранични камен. Од тог тренутка и све до врха Руј иде се све време пограничним патролним путем и кроз густу вишевековну шуму. Услед последица највероватније јаке зиме и ветрова, деоница од скоро једног километра је знатно теже проходна, јер је огроман број дрвећа попадао по стази и мора се прескакати или заобилазити. То знатно успорава кретање.
- Преко неименованог врха 1233мнв и Голог брда (или Гола чука) 1282мнв стаза наставља даље ка врху Ракитски (или Ветренски) камен 1455мнв. На војним мапама Ракитски камен је обележен као Ветрен, а на неколико стотина метара од њега је Ракитски камик 1405мнв. Са Ракитског камена је јако леп видиковац.
- Следи један живописни део стазе преко неименоване коте 1443мнв и Гребена 1514мнв. Отварају се видиковци ка појединим планинама и има и делова који иду преко ливада и пашњака.
- Пре завршног успона на Руј налази се извор пијаће воде који не пресушује.
- Излази се на врх Руј 1706мнв (на неким мапама 1704мнв, на бугарским је 1705.6мнв). Врх је огољен тако да је панорама од 360 степени. Када је одлична видљивост види се огроман број планина, Стара планина, Рила и тако редом. Између осталог види се и Знепоље, велика котлина кроз коју је у прошлости пролазио чувени римски пут од Дубровника до Сердике, данашња Софија.
- Стаза од врха Руј иде наредних неколико километара опет уз пограничну патролну маршруту и пролази поред Крагујевог дела 1423мнв, Гроздине чуке 1436мнв и Машине чуке 1430мнв. Након тога се излази из пограниче зоне.
- Следи спуст другим гребеном, преко Шипковице. Локално становништво посматра на Шипковицу као да је засебна планина. У принципу Шипковица припада масиву Руја. Стаза наставља преко бивше војне карауле Вучи дел, иде преко неименованих врхова 1405мнв и 1329мнв и излази на Огорели рид 1361мнв. Већи део стазе на том делу гребена је отворен, у смислу да нема шума. Тако да се отварају панорамски видиковци на многим местима на све стране. Од Огорелог рида се убрзо улази у атаре села Ракита и стиже се до центра села где се завршава стаза. И у делу стазе која се спушта ка селу Ракита има обраслих деоница, тако да је на неким местима успорено кретање.

Технички подаци о стази: дужина стазе 28.5км, кумулативни успон 1650м, кумулативни спуст 1500м, тешка стаза. Већи део стазе није обележен и има делова где је трње или пало дрвеће и ту је теже проходно. Успон на Асеново кале је нешто захтевнији због камените конфигурације терена. Успон на Ракитски камен је стрмији, као и завршни успон на Руј.

Основне информације о Рују: - Руј се налази на у пограничној зони између Бугарске и Србије. Најближе веће насељено место је град Трн у Бугарској, а у Србији, то је село Звонце.
- Са једне стране гледа на Лужничку котлину, са друге на Знепоље.
- Руј је специфична планина по изузетно хладним зимама, далеко хладније су измерене температуре у односу на знатно више планине, попут Риле или Пирина. Примера ради, најнижа температура измерена у Бугарској откако се званично врше мерења, била је 1947. године у Знепољу, у граду Трн, -38,3 °C. Трн је при томе на 700мнв, а врх Руј на 1706мнв, тако да је највероватније на врху далеко хладније.
- Назив носи по једној верзији по биљци Обични Руј (Rhus cotinus).
- Дужине је око 12км, ширине 10км.
- Површина је 86км2.
- У подножју Руја протиче река Јерма. Дугачка је 65км, извире у Србији, онда 25км протиче кроз Бугарску и после улази у Србију и улива се у Нишаву.
- На Рују се налази више кањона. У српском делу Руја је кањон Цедилка, у Бугарском делу Руја су кањони Трнско ждрело и Јабланичко ждрело.
- Извори на Рују су познати по својим исцелитељским својствима.
- Руј је планина богата рудом, има и сребра, а у подножју, где креће котлина Знепоље, истраживања показују да се налазе огромне количине злата, чак и на површинским слојевима.
- Становништво у околини Руја има развијену еколошку свест. Рецимо у граду Трн, 2017-те године, 94 посто људи који су изашли да гласају на референдуму, изјаснили су се против тога да општина Трн дозволи било какве пројекте компанија у вези са експлоатацијом и обрадом руда. 3 године касније, 2020-те године, референдум је добио и званичну потврду на државном нивоу, односно врховни суд Бугарске је усвојио резултате референдума и Знепоље и околне планине ће бити заштићене од експлоатације руда. Долазиле су компаније из иностранства, из богатих западних земаља и нису нудиле чисту технологију ископавања и обраде злата, тако да се локално становништво побунило и успели су путем референдума да се изборе за своја права, односно права на здрав живот без загађења тла, водних ресурса и ваздуха.

Шта посетити у близини:
1. Влашка планина
2. Гребен планина
4. Планина Таламбас
3. Кањон реке Јерме
4. Манастир Поганово
5. Манастир Суково
6. Пећина Ветрена дупка. Може се ући и дубље у ту пећину, али обавезно уз присуство доброг познаваоца пећине и спелеолога.

Напомене:
- Обавезно се најавите пограничној полицији, јер 10-так километара стаза води уз пограничну линију између Бугарске и Србије. Управо на тој пограничној линији је траса миграната, тако да је појачана контрола пограничне полиције.
- Препоручује се да на стазу крену планинари који имају добру кондицију и који се брзо крећу.
- До села Звонце може доћи и већи превоз, док у село Ракита се препоручује да иде мањи превоз.

Смештај:
- У близини Руја нема за сад довољно капацитета где би организовано боравиле веће групе, могућ је смештај у селу Звоначка бања по приватним кућама, скромнија понуда са заједничким купатилима или смештај у објектима Лили хит у Трнским Одоровцима где се нуди ноћење са доручком у далеко бољим условима. Постоји смештај и нешто даље од Руја, али то захтева и додатну организацију и планирање времена. Уопштено за сад није велика понуда да се привуку планинари у том крају за боравак на више дана.

Како стићи:
- Може из два правца.
1. Аутопут Београд – Ниш – Пирот, искључење Пирот исток и после старим путем ка Бугарској, онда иде десно скретање ка Сукову и даље ка кањону реке Јерме, Звоначкој бањи и Ракити.
2. Аутопут Београд – Ниш – искључење код Беле паланке и даље путем ка Бабушнци и селу Звонце, од тамо иде један крак ка Ракити, други ка Звоначкој бањи. Уз важну напомену да је пут од Бабушнице до Звонца, као и ка Ракити у појединим деловима у лошијем стању, тако да ће се дуже путовати. Понекад има и одрона. Тако да се тај правац генерално не препоручује. - Важна напомена ако се стиже у кањон реке Јерме из правца Пирота, имајте у виду да постоји више мањих тунела, који ем што су ниски, ем су уски (рађени давно за потребе рудника у селу Ракита), тамо велики уздигнути аутобус не може проћи. Планирајте неки мањи превоз, евентуално неки нископодни мањи аутобус који би могао проћи. Тунели највероватније нису висине веће од 3м на неким местима.